Bio je vašar, a na vašaru!

          Svake godine 7. jula je moj grad prepun posetilaca. Naravno tog dana je vašar i svi se sjate, kako požarevljani, tako i oni iz bliže i dalje okoline na mesto gde se može kupiti i naći sve i svašta. Moram priznati da dugi niz godina, zapravo od kad su mi deca odrasla, ne volim tu "gungulu", jer više i nije kao što je nekad bilo. Ove godine sam nagovorila supruga da malo prošetamo vašarom, čisto da vidim kako je sada. Pošao je sa mnom, ali čim smo zašli u gužvu, rekao je da ga nervira to gurkanje i da hoće da se vratimo. Ja sam predložila da on ide kući a ja ću još malo ostati. Tako i beše. Gledam ja na sve strane, levo, desno, svuda raznoraznih đakonija, čak okačeni i natpisi "Na akciji", "Sve za 50 dinara" i sl. Ljudi prolaze, razgledaju ali odlaze ne kupivši ništa ili tek po nešto. I ja sam kupila vodootporni krejon za 50 din. kao i senke za kapke takođe za 50 din. Tek da nije ništa.

         Prolazim pored mesta gde se na ražanj okreću prasad, jagnjad, gde cvrči roštilj i sl. ali i tu je mrka kapa. Čuje se muzika iz baraka, pevao je tu, kako čujem i Era Ojdanić, ali nisam znala u kojoj je tačno bio. Gostiju slabo, narod nema para i svi se zadovoljavaju samo pogledima. Uveče kasno ostaju naši gastajbajteri, da potroše krvavo zarađeni novac u tuđini i da daju sebi malo oduška.
         Od velike gužve nisam uspela da obiđem ni četvrtinu onoga što sam htela, palo je veče a ja se vratila mom dragom, umorna što od vrućine, što od hodanja i guranja kroz masu ljudi. Baš je sve to u neku ruku zabavno, zar ne?!